A-ads

Friday, January 1, 2010

Kako i zašto sam postao ateista

Od ranog detinjstva mi je bilo nametnuto hrišćanstvo, i to pravoslavlje sa svim našim sujeverjima (Danas je praznik i nista ne sme da se radi da te bog ne bi ubio gromom). Prilično dugo sam verovao u te stvari i nisam ni imao hrabrosti da dovodim u pitanje postojanje boga i ostale stvari. Crkva ovde ima jako ušpešnu strategiju: ljudi sami, na svoju inicijativu zaplašuju svoju decu pričama o svemoćnom bogu, raju i paklu, itd. i većini ljudi ovo ostaje usađeno do kraja života. Zaista sam se u to vreme bojao kazne koju bi mogao da dobijem za neki greh, kako i nebi kad me bog danonoćno nadzire, čak mi i čita misli, ljuti se za svaku sitnicu, a metodi kažnjavanja su mu obično gromovi, bolesti, zmije i sl. strahote.

Ovaj strah je prozvodio i pomalo smešne situacije. Jednom (imao sam valjda 7-8 god.) u vreme posta jeo sam neki gust pasulj za večeru, a čini mi se i za doručak. Sutradan je bio nekakav praznik. Ručak je bio gotov, sedeo sam sam u sobi čekajući da dođu ostali ukućani. Pasulj je već uveliko činio svoje i ja sam, potpuno bez razmišljanja malo popustio pritisak. Onda sam ugledao slavski kolač na stolu i još neupaljenu sveću. JAO!!! Nisam smeo da prdnem ceo dan posle toga.

Onda je došla 1999. i NATO bombardovanje. Raspust od kraja marta. Imao sam jednostavno previše slobodnog vremena, a često mi je bilo jako dosadno. Onda sam se nekako oslobodio tog glupog straha i počeo slobodnije da razmišljam o religiji. Prvo mi je palo na pamet: Zašto je bog dozvolio da nas bombarduju, kao da nismo dovoljno siromašni nego treba i mostove da nam unište? Možda ne idemo uvek u crkvu, ali poštujemo sve običaje. Zašto Arapi koji se klanjaju pet puta dnevno žive mnogo lošije nego ljudi iz zapadnih zemalja od kojih mnogi i ne idu u crkve? Zašto postoji toliko mnogo bogova i zašto je njihovo učenje različito? Ako svaka religija ima različitu priču i tvrdi da je samo to istinita priča onda ne mogu sve religije da budu u pravu i onda verovatno nijedna nije u pravu. Ako ni jedna nije u pravu kako onda da znamo koje praznike treba da poštujemo, ili kako da se krstimo/klanjamo. Možda postoji samo jedan bog koji je iz nekog razloga stvorio nekoliko religija, a možda bog ne postoji. Posle nekoliko trenutaka kad sam uvideo da sam i dalje živ i zdrav nastavio sam da razmišljam o ovome. Sve je počelo da se uklapa. Shvatio sam kako je koncept boga (bogova) bio jako važan u vreme kad ljudi nisu umeli da objasne proste stvari poput izvora vode, ili prividnog kretanja sunca na horizontu, tj. kako je bog popunjavao praznine u nauci (što bi Dawkins rekao „God of the gaps“). Onda sam se malo prisetio istorije i uvideo kako je razvojem ljudske civilizacije i svesti moć bogova rasla, a njihov broj se smanjivao, i verovatno me je baš ovo ubedilo u nepostojanje boga. U početku su ljudi živeli u malim zajednicama, obično na jednom ograničenom mestu. Zašto tada nije postojao današnji bog koji vlada celom vasionom i postoji izvan koncepta prostora i vremena? Vrlo prosto – tadašnji ljudi nisu znali za stvari koje mi znamo, pa nisu ni mogli da izmisle ovakvog boga. Njihov svet je bio ograničen na nekoliko (desetina) kilometara oko njihovog sela. Bogovi koji su mogli da učine da drveće raste, reka teče ili da iz zemlje izvire voda su za njih bili svemoćni. Ako bi njih nekakvom vremenskom mašinom preneli u naše vreme verovatno bi počeli da se klanjaju motornim testerama. Bogovi starih Grka su živeli na mestu koje je bilo izvan domašaja tadašnjih ljudi (osim možda nekoliko upornih i spretnih), na visokoj planini. Da su tada postojali avioni i helikopteri starogrčki bogovi bi morali da se presele na neku višu lokaciju, recimo nebo. Hrišćani su dugo vremena zamišljali boga na nebu, a kad smo shvatili da je nebo samo igra svetlosti bog je morao da se preseli malo dalje. Sve ovo govori u prilog činjenici da su ljudi stvorili bogove, a ne obrnuto. Ljudi su stvarali bogove po uzoru na sebe i bogovi su bili onoliko moćni koliko je bilo znanje tadašnjih ljudi. Da li bog izvora može da opstane u svetu bagera i vodovodnih cevi? Da li bogovi koji žive na planini i gađaju ljude gromovima mogu da opstanu u svetu helikoptera, krstarećih projektila i gromobrana?

Druga ubedljiva stvar je bilo ovo: kako to da se više ne događaju (starozavetna) čuda? Zašto više niko ne može da razdvoji more, zašto više nema gorućih žbunova koji govore, zašto više niko ne hoda po vodi…? Odgovor je opet prost, te priče su delom izmišljene ili su događaji jednostavno loše protumačeni (kako su ljudi mogli da znaju da je ceo svet poplavljen kad im je bio poznat samo deo tog sveta), a onda su tokom vremena nakićene. Drugo, razvoj znanja nas je doveo to toga da skoro svaku pojavu možemo naučno da objasnimo, a i ono što ne možemo se ne pripisuje uvek bogovima. Treće, danas ljude poput Isusa Hrista ili Muhameda leče psihijatri. Jerusalimske bolnice su pune ljudi koji za sebe tvrde da su božji sinovi i da su došli da spasu svet.

Nemoguće je naći definitivan dokaz da bog (bogovi) ne postoji(e), ali uz sve nabrojano jako je mala verovatnoća da zaista postoji(e). Uz to, skoro je sigurno da nijedna od današnjih religija nije u pravu, tj. od hiljada ili čak miliona verzija priče maksimalno jedna može da bude istinita. Ja sam odabrao da živim bez religije, oslobodio sam sebe svih glupih ograničenja koje nameće pravoslavlje i mogu da kažem da jako lep osećaj otarasiti se toga.

16 comments:

Sizif said...

Vrlo lep tekst. Čestitam! :)

Anonymous said...

Na svetu postoji nekoliko milijardi ljudi. Svaki je priča, KNJIGA za sebe, pa i ti.

Zamisli na čas, da si Ti Bog!
Da li bi stvorio milijarde ISTIH ljudi, istih kao ista knjiga, kao na primer "Turistički vodič Rima".
Milijarde istih "Turističkih vodiča za Rim".
Ili, bi svakog čoveka napravio kao posebnu jedinku, drugačiju knjigu.

U prvom slucaju, TI kao Bog, bio bi MAGACIONER, u najboljem slučaju komercijalista,
koji treba nekom da proda tolike milijarde ISTIH knjiga.

U drugom slučaju Ti kao Bog, bio bi BIBLIOTEKAR, sa milijardama različitih knjiga,
koje tek traba pročitati, a ti kao BOG imaš sve vreme ovog sveta za to!

Kako svi ljudi nisu isti, Bog ih je kao bibliotekar, podelio po jezicima, kao i knjige što su podeljene
po jezicima. Podelio ih je po državama, kao što su knjige podeljene po oblastima: logika,
matematika, hemija, ...Podelio ih je po religijama, kao po priručnim bibliotekama.
Pa dalje, sve tako redom. Moglo bi se iznaći na hiljade sličnih analogija u podelama.

Kako Bog ne voli ISTE ljude, on ne voli ni JEDNU ISTU SLIKU o sebi. Voli da ga opisuju
na različite načine. To radi kroz RAZLIČITE religije. Sve su u pravu i sve su u krivu.
Jedne ga vide spreda, druge od pozadi, jedne odozdo, druge odozgo.
Razlog ovome je što su naša čula ograničena. Mi naprosto ne možemo da shvatimo silu
koja bi sve to postigla. Biti tamo i ovde u isto vreme i još milijarde takvih nama, nemogućih zahteva.
Neshvatljivo!

Kvantna teorija pokušava tu nešto da objasni. NEŠTO, ne sve.

Ovo je razlog zašto ni jedna religija do sada nije "POBEDILA".
BOG TO NE DA. Niti će dati. Jer one služe za njegovo opisivanje a ne vladanje u ime njegovo.
On vlada svetom, uvek i na svakom mestu, u svima nama i u TEBI.

Dao ti je volju i slobodu, da radiš kako hoćeš i šta hoćeš, ali nije sve na tvoju korist.
Pa nije ni on, kao Tvorac, nerazuman da sebi uzdiže svakog.
I on bira koju će "knjigu" poneti sa sobom i ponovo čitati.

Bog postoji!

Suprotno tebi, ja sam bio vaspitavan da Boga nema.
"Da, ako ga ima kako je mogao da dozvoli da moj divni deda bude ubijen u NOB-u...."
Živeo sam "sretno i zadovoljno" do dana dok mi se Bog nije ukazao.

Bog se ukazuje NEVERUJUĆIM ljudima, verujućim nema razloga za to.
On je s njima i u njima, oni su snjim i u njemu. To im je dovoljno.
Ako si verujući, živi i radi u skladu sa religijom u kojoj si rodjen. Ako si nezadovoljan, menjaj je!
Ipak ovo više govori o tebi a manje o nedostacima tvoje religije.
Svaka stvar se može upotrebiti i zloupotrebiti, pa i religija.

Tvoj doprinos TVOJOJ religiji BIO je, da budeš ispravan čovek, a to je ISTO u SVIM religijama!

Pitanje glasi: Možeš li TI biti ISPRAVAN čovek kao ateista?

Ako možeš, Bogu si mio, jer je i za ateiste ostavio mesta. Ja sam jedno mesto upraznio.
Ti ga popuni, ali budi čovek i ne greši, za šaku dolara.

Pravoslavac.

nighthawk said...

Ateista može da bude dobar čovek i ta dobrota je iskrena jer on nema razloga da poštuje neke moralne norme osim svoje savesti i svojih želja.

S druge strane vernici su onoliko dobri koliko se plaše boga i pakla. Da li su onda oni zaista dobri ili samo gledaju svoje interese?

@Sizif
Hvala.

Anonymous said...

Za sebe kažeš da si vaspitavan u duhu provoslavlja, a pozivaš se na STRAH I KORIST.

U pravoslavlju Bog je: LJUBAV, LEPOTA, NESEBIČNOST, SLOBODA, a ne nekav strah ili korist.

Apsolutna sloboda ne postoji!
Ako ti sloboda, Boga pravoslavlja, nije dovolja, slobodan si da ga napustiš, kao što već i jesi, bez ikakvih sankcija.

Jedino nije lepo da takvo nepoznavanje o Bogu svojih predaka, iskazuješ tako glasno.

Moglo bi se pogrešno protumačiti, da kao DOBAR ČOVEK želiš da uvrediš, a ne uveriš!
Kako ovde jedno slovo (d), menja suštinu iskazanog nauma,
tako i jedan čovek može da iskrivi sliku o množini u kojoj je bio.
Ja se nadam da TO nije tvoja namera, jer to ne može biti namera DOBROG ČOVEKA, ma u kojoj religiji da je rodjen.

Pravoslavac.

nighthawk said...

Strah od boga je sastavni deo hrišćanstva, pa samim tim i pravoslavlja. Bog jeste LJUBAV, NESEBIČNOST i SLOBODA (mada mnogi vernici to pretoče u diskriminaciju, ratove i genocid), ali je istovremeno i element zastrašivanja jer se svaki grešnik plaši božje kazne.
Vernik koji se uzdržava od zločina zbog straha od božje kazne JESTE sebičan. On zna da će ga bog kazniti i onda pod tom "prisilom" menja svoje ponašanje.

Bog(ovi) naših predaka - koliko se sećam istorije naši preci su pre hrišćanstva imali mnogobožačku religiju. Zašto bi sada Hrist bio važniji od Peruna?

Anonymous said...

Čovek se plaši NEPOZNATOG, a ne Boga.
No kako je lenj, da se sa Bogom upozna iz prve ruke, da ga nadje u sebi i u drugima, Bog mu ostaje NEPOZNAT. Zato ga se plaši. Čoveku je lakše da primi tumačenja drugih, često zlonamernih, koristoljubivih ljudi, nego da sam nešto tumači.

Tako biva uvučen u manipulacije i IZ STRAHA ZA SEBE i SVOJU KORIST, a NE od Boga, čini to što čini.
Ide na koncerte idiotske muzike, koja mu se uopšte ne svidja, ali svi idu (šta će društvo o njemu misliti,...), oblači se kao kreten, jer je moderno, ROBUJE hiljadama sličnih gluposti koje život znače, a onda sebe ubedjuje kako mu je život ispunjen i kako je SLOBODAN.

Ti si napustio kuću pravoslavlja, ako si u opšte u njoj i bio, jer ti se nije svidjala:..., "boja zidova u njoj"! Umesto da zasučeš rukave i okrečiš je, ti je "napuštaš" i sad SPOLJA želiš da je krečiš IZNUTRA !?!

Ovo kako radiš, više mi liči na to da imaš želju da je SRUŠIŠ. Da, ona može da se sruši, i uz tvoju pomoć,....., AKO BOG bude dao!

Hrist je danas važniji od Peruna, zato što je neki tvoj ili moj predak pljunuo Peruna.
Bio mu je kriv što mu je "tesno skroio kožu", a dao "širok um". Nije, nego!

Naš predak je bio slab čovek. Pun STRAHA ZA SEBE. Strah u društvu je manji, pa je mnoge zaveo pričom o KORISTI, ako se živi bez Peruna, u SLOBODI. Nije im bilo lakše. Lutali su kroz vreme i nedaće, SAMI.

Vidljivo je da je ovo isto "razmišljanje" tada, kao i tvoje danas, a ti se buniš što Perun nije još uvek medju nama. Radiš isto ono što je tvoj ili moj predak činio: KREČIŠ SPOLJA, SEBE IZNUTRA!

Konačno, Bog je mnoge vratio sebi, nudeći im svoga sina Hrista. Oni, naši preci, nama nude to nasledje.
Ja sam mu se vratio.

Da li si kroz istoriju primetio, da svaki vek svetovnosti, ZAMENJUJE vek DUHOVNOSTI.
Ljudi se vraćaju Bogu, iznova i iznova, kroz sve vreme i na svim mestima.

U tvom postu od 2009b11, upotrebljavaš "IN REČI" (diskriminacija, genocid) i čini mi se da celu diskusiju planiraš da prebaciš na "teren korpusa ...",
Ako je tako, onda je sve ovo bila farsa od "BOG-ovanja" i priprema za SRB-ranicu, to jest: DA SE RANE SRBI, kako i sama reč kaže.
A Bog nas, kroz naš jezik opominje i kaže da ćemo pregurati!

Ako je ova moja slutnja tačna, mogu samo da kažem: OWER AND OUT!

No ako sam za Tvoju nameru u krivu, izvinjavam se.

Pravoslavac.

nighthawk said...

Takvi vernici koji se "upoznaju s bogom iz prve ruke" kao što si ti su veoma retki. Ja govorim o tipičnom Srbinu koji kaže za sebe da je pravoslavac a nije pročitao ni dve strane Svetog Pisma. Govorim o vernicima koji se "upoznaju s bogom" spaljivanjem badnjaka (što je inače paganski običaj koji je nastao pre hrišćanstva) i sečenjem slavskog kolača, a moraš priznati da je većina vernika kod nas upravo takva.

Stari Sloveni nisu bili ateisti, nisu odbacili svoje bogove pre pokrštavanja, a neki su čak i nasilno pokrštavani. A Perun i ostali su u stvari i dalje tu, samo su promenili ime i čin.

Primetio sam da se kroz istoriju "vek svetovnosti zamenjivao vekom duhovnosti", najbolji primer za to je srednji vek. Gotovo sva naučna i tehnička dosktignuća iz antičkog perioda su zaboravljena i ceo svet je unazađen za nekoliko vekova. O ovome planiram da pišem detaljnije uskoro.

Bog je Laž said...

Svaka ti čast i ja sam odbacio veru, čim sam dovoljno sazreo da mislim svojom glavom. Nažalost ima ljudi koji za to neće biti sposobni ili bolje reći dovoljno hrabri i sa svojih 40, 50 i više godina

Dexter said...

"Čovek (...) je lenj, da se sa Bogom upozna iz prve ruke, da ga nadje u sebi i u drugima, Bog mu ostaje NEPOZNAT."

Ovo je argumentacija protiv koje je nemoguće polemisati. Ukoliko neko veruje da Bog postoji, ne postoji DOKAZ koji će dovesti do promene tog uverenja, jer vera ne barata sa takvim pojmovima kao što su dokazi.
Pošto sam značajno vreme posvetio pojmu Boga, znam da nisam bio LENj po tom pitanju, već sam dosta čitao i slušao i, naravno, razmišljao o tome. Ipak, nisam našao u sebi bilo šta što bi se moglo nazvati Bogom, prema uobičajenom značenju te reči. A etičke reference (poput osećaja za to šta je dobro, a šta loše, ili sposobnost za razlikovanje ljubavi od mržnje i td) imaju svoje ime u psihologiji, sociologiji i drugim naučnim disciplinama i, čini mi se, nije ih potrebno imenovati bilo kakvim metafizičkim pojmovima.
Naravno, ukoliko neko veruje u Boga (ili nepostojanje istog) ili u Svetu Kravu ili u Elvisa Prislija, to je njegovo pravo, a njegovo pravo je i da priča drugim ljudima o svom verovanju, ali NEMA pravo da tu svoju veru nameće drugima! Mislim da je upravo to razlog pojavljivanja ove i sličnih diskusija, a ne individualno osećanje vere. Kada se u Srbiji neki ateista (u koje spadam) oglasi sa svojim stavom o nepostojanju Boga, odmah ustaju religiozni i "religiozni" i brane "srpstvo". E pa, gospodo, to nije i ne može biti napad na Srbe, jer između odrednica SRBIN i PRAVOSLAVAC ne postoji znak jednakosti.

Anonymous said...

Traženje Boga je traženje sreće! Ako nam se to traženje izjalovi ili ako se to ne dogodi tako brzo onda je naš zaključak gotovo uvek isti; "Boga nema!"
Pa ipak, Boga ne možemo naći ili sagledati na način kako to iziskuju naša čula, emocije i naša humana svest. Jer, na tom našem putu moramo prvo spoznati svoju pravu duhovnu i božanstvenu prirodu.
"Kada bi bilo Boga nebi dozvolio bombardovanje.." ili nebi bilo tako i tako... redovna su razmišljanja čoveka dok ne sazri da prihvatiti potpunu odgovornost za svoje reči, dela i misli.
Pojedinac mora imati potpunu slobodu da ulazi i izlazi u proces verovanja onoliko puta koliko mu je volja. Nezavisno od toga, Bog jeste kreirao ljude (kao i sve ostalo) a onda ljudi ne znajući svoje mogućnosti počeli su kreirati bogove, svece... Čovekom kreirani bogovi imali su onakve osobine kakve su im sami ljudi oripisivali.
Usput, čovek se lagano menja, približava se stadijumu kada će spoznati svoju pravu prirodu a onda će spoznati i Boga. Ne one vlastite kreacije, koje se kao i ljudi radjaju i umiru već pravog Boga koji se niti radja niti umire.
Tada će svako spoznati da je i on sam sličan Bogu po svim kvalitetima: duhovne je prirode, besmrtan je i neuništiv, ume da voli, kreira, oprašta...
Čovek je stalno u kontaktu sa Božanstvenom snagom (suštinom) ali ne prepoznaje prirodu tih kontakata.

nighthawk said...

Prvo, ja nisam ni tvrdio da sam bio naročito zreo sa svojih 14 godina. Drugo, većina vernika veruje u boga koji upravlja gromovima, zemljotresima i B-52 bombarderima.

Dexter said...

"Traženje Boga je traženje sreće!"

OK, neka je to tako, ali zbog čega izraz "sreća" zameniti izrazom "Bog"? Kada se upotrebi reč "sreća", svi manje-više znaju o čemu se radi (mada različite ljude usrećuju različite stvari).
Ako bi, pak, reč "Bog" trebalo da zameni pojam krajnje (vrhunske, ultimativne, savršene,...) sreće, onda shvatam šta se misli pod "božanskim", kako to kaže Bezimeni (tj. Anonymous). I, koliko mogu da ga razumem, sasvim se slažem sa njim. Jer, ljudska dobrota (humanost), saosećanje, ljubav prema bližnjem, gostoljubivost, velikodušnost itd, jesu vrline vredne življenja ljudskog veka. (Uostalom, Aristotel o VRLINI govori mnogo lepše nego što sam ja u stanju.)

"Pa ipak, Boga ne možemo naći ili sagledati na način kako to iziskuju naša čula, emocije i naša humana svest.Jer, na tom našem putu moramo prvo spoznati svoju pravu duhovnu i božanstvenu prirodu."

Bojim se da osim naših čula, emocija i naše humane svesti, nema ničega više. Dakle, duhovna i božanska priroda nije ništa IZVAN ovih triju pobrojanih osobina. Upravo naša čula, emocije i svest i čine ljudsku prirodu (ko hoće neka je nazove božanskom, ne smeta).

Naravno, svi nesporazumi i nastaju pogrešnim tumačenjem reči "Bog". Bezimeni ima jedno viđenje tog pojma koje bih ja baš voleo da vidim kod više ljudi, ali, dosad sam se sreo samo sa još dve osobe koje imaju slična razmišljanja, svi ostali odreda imaju "klasično" shvatanje Boga (inspirisano religioznim spisima) ili su po tom pitanju potpuno konfuzni.
Dakle, terminologija jeste veoma važna, a danas (posebno u Srbiji) mnogi termini (patriotizam, poštenje, uspeh, moralnost,...) su sasvim ofucani od nepravilne upotrebe.

Ono što me kod Bezimenog čudi, ukoliko zaista shvatam njegovo poimanje Boga (dopuštam mogućnost da ga nisam razumeo), je to što njegove diskusije u ovom blogu liče na odbranu religije i religioznih, a sam nije religiozan (jer, sve religije i jesu sazdane na izmišljenim božanstvima, tzv. kreacijama).

Anonymous said...

Vjerovao bi svako kad bi moglo bit, poslije molitve pa da budes sit!

springtime said...

Zašto bih se trudila da budem bogu mila? Želim da budem mila onima koje volim.

Igor Bozoki said...

Svaka cast za tekst i ja sam ateista. Trudim se da zivim ispravno i posteno. Svi mi ljudi gresimo i ucimo se na greskama. Na tebi je da li ces da se ponasas ispravno ili ne. Za to ti ne treba vera u boga.

PlavaNudla said...

Slazem se.Meni je drago sto sam to shvatila sa svojih 15 godine.Pogotovo u sredini u kojoj ja zivim svi su zaslepljeni i veruju u ono sta im se kaze.Pogotovo mi je najjace kad za argument svog verovanja spomenu ne truljenje svetaca,to je lako objasniti i to se naziva sapornifikacija tela nista strano.Ima mnogo slucajeva i izvan svetaca kojima telo nije istrulilo ali se to ne eksppnora u javnost.