A-ads

Wednesday, February 3, 2010

Nekoliko pitanja za Pravoslavce

1) Ako je bog svemoćan, kako to da se njegova teritorija svemoćnosti proteže samo od Ohotskog mora do Drine. Izvan ovih okvira pravoslavni bog ima prilično slabu moć?
1a) Ako je bog svemoćan i dobar zašto postoje zemljotresi, poplave, zarazne bolesti... koje uglavnom pogađaju najsiromašnije stanovništvo, koje je po nekom pravilu najreligioznije?

2) Po nekim istraživanjima postoji preko 33 000 varijanti hrišćanstva, zašto je pravoslavlje specijalno; i ako je odgovor tradicija, zašto se onda ne držimo stare slovenske mnogobožačke strategije, tj. šta se tako specijalno desilo tokom (ponekad nasilnog) pokrštavanja Slovena?

3) Šta je sa drugim religijama? Većina njih ima isto učenje, "postoji samo naš bog (bogovi) i on/ona je svemoćan/na, svi drugi greše". U ovakvoj situaciji najviše jedno učenje može da bude tačno, zašto je to bas pravoslavlje?
3a) Da ste rođeni u Iranu bili biste pobožni Musliman, da ste rođeni u Indiji verovali bi ste u reinkarnaciju, da ste rođeni u nekom afričkom plemenu u džungli verovali bi ste u ko zna šta, za Hrista ne bi ni čuli. Kako tumačite ovo?
3b) Razvojem ljudske civilizacije, kulture i svesti bogovi postaju sve moćniji. U početku su bogovi samo pokretali reke i terali drveće da raste, a sada kontrolišu ceo univerzum. Ateističko objašnjenje ovoga je da su ljudi izmišljali bogove po uzoru na sebe, tj. da su bogovi bili onoliko moćni koliko je bilo znanje ljudi koji su ih izmislili. Šta vernici misle?
3c) Zašto je "pravi" bog toliko dugo odlakao svoj dolazak? I šta je sa dušama ljudi koji su umrli pre njegovog dolaska, da li su u raju ili paklu?

4) Kod nas se ljudi često strogo pridržavaju nekih smešnih običaja. Onaj ko je nosio mrtvački sanduk ne sme da sakuplja jaja, i to je zakon, tako mora da bude, u krugu od desetak kilometara. U drugom selu važe neka druga pravila. Svako selo ima svoje običaje. Ateisti ovo vide kao ostatak stare paganske religije koja se prenosila usmenim putem, šta vi vernici mislite o ovome?

5) Hrišćanstvo propoveda beskrajan život posle smrti. Grešnici dobijaju večnu kaznu pakla, dok oni dobri idu u raj. Kao dobar pravoslavac koji je okačio krstaču od pola metra o unutrašnji retrovizor automobila sigurno ćete otići u raj. Ako je raj stvarno tako dobar da li se plašite smrti i zašto?
5a) Neki od vaših prijatelja će sigurno završiti u paklu, da li to vama smeta?
5b) Kako zamišljate raj, tj. kako ćete provoditi svoj beskrajni život?

6) Kako bi trebalo da izgleda idealno vozilo pravoslavnog sveštenika? Koliko kubika, koliko cilindara, koliko konja? Kakva oprema - koža, klima, CB...? Kakav menjač - manuelni, automatik, tiptronik...? Dizel ili benzinac (plin?)? Nemac, Italijan, Japanac...? Pogon - prednji, zadnji, 4x4 (sa redukcijom prenosa i blokadom diferencijala)?

7) Zbog kašnjenja zastarelog i prevaziđenog julijanskog kalendara, posle 2100. godine svi praznici će biti pomereni za jedan dan. Božić će biti 8. januara, sveti Sava 28. itd. Vaše mišljenje o ovome? Da li SPC treba da dotera svoj kalendar ili da nastavi da kasni dve nedelje za normalnim svetom?

8) U novinama čitate reportažu u dva čuda koja su se danas dogodila. U tibetanskom manastiru statua Bude je počela da ispušta mirisni dim, i u pravoslavnom manastiru je proplakala ikona Bogorodice. U koje od ova dva čuda verujete i zašto? Ako verujete (i) u Budino čudo kako se to odražava na vašu religioznost?

3 comments:

Anonymous said...

hmm... Vi govorite "ako je Bog svemoćan, zašto ne uradi ovo, zašto ne uradi ono...".. Bog treba nasilno da dokazuje svoju moć? Sve loše što se dešava nije od Boga, lako je čoveku verovati kada je sve dobro, ali kada ga nevolje snađu, onda ljudi ili se mole ili hule na Boga.. Đavo je taj koji tim vernicima radi zlo, i pokušava da zavede čoveka da pljuje na Boga..
Paganstvo je postojalo dok nije stvorena spoznaja o jednom Bogu, ali ono postoji i danas. Ali ta moć koju ono ima je vezana za okultizam i satanističke rituale, medijume i sl. Jasno je od koga to potiče..
A evo, kada pitate o drugim religijama.. Mnogo ljudi različitih veroispovesti išlo je da se pokloni Svetom Vasiliju, ljudi koji su bili bolesni, i mnogo ljudi je izlečeno, bez obzira na nacionalnost... Dečko od moje sestre je Musliman, imao je tešku saobraćajnu nesreću, bio je u bolnici dugo u komi.. Kada su doktori hteli da ga skinu sa aparata, njegov otac u očaju je otišao u manastir, pomolio se Svetom Vasiliju, uzeo Sveto ulje, i vratio se u bolnicu. Momka su namazali uljem, i ON SE PROBUDIO, a da ne pričam da se savršeno oporavio, nema ama baš nikakve posledice! Evo vi pokušajte da hulite na Svetog Vasilija i zaputite se tamo.. I probajte da uđete...
Bog je jasno u Bibliji rekao kako će sve da se odvija pred njegov dolazak, i ako biste čitali o tome, vi biste videli neverovatno podudaranje sa onim što se dešava danas u svetu..
To ko će završiti u paklu, a ko ne... Pitanje je uopšte šta se dešava nakon smrti, a kada bude šta bude, da li ćemo mi uopšte biti svesni ko su nam bili prijatelji, porodica.. Svakako da je grozno pomisliti kako bi vam neko blizak bio u paklu....... Mi to ne znamo, ali shvatite da je poenta vere VEROVATI IAKO NE ZNAMO SVE! Lako je verovati kada imate sve činjenice, ali to onda nije vera...
A sveštenstvo, i to šta se radi... Da, to je za svaku osudu, ali i đavo može citirati Sveto pismo za svoje potrebe..

Ovo sve je duga tema, veru treba da iskusite. Ako nema Boga, i neke sile, kako možete da objasnite postojanje vaših osećanja, savesti, šta mislite zašto se danas Masoni, Iluminati...i druga tajna društva drže satanističkih rituala..? Ako nema Boga ni đavola, zašto sve to? Šta mislite zašto im je bitno? I kakav je smisao života onda ateistima? Zašto ste stvoreni i ko vas je stvorio??

Драги Мелод said...

1) Бог је моћан свуда, јер је Бог (свемогуће биће), а своју моћ не исказује увек исто и на сваком месту на исти начин. Божија моћ је у љубави и милости, не у сили и физичким манифестацијама.
1а) Зато што су све те несреће последица греха (грех је корупција врлине и доброте, те сходно томе смрт за свет и све у њему).
2) Зато што Православан значи ``Изворан`` - Православље је вера непрекинутог низ верујућих људи од Христа до данашњих дана. Дакле, није у питању традиција, него однос дуг 2000 година.
3) Православље је права вера због односа према Богу, људима и свету. Исправно би било рећи само Хришћанство, али због раскола се користи термин Православље просто да се направи разлика у односу Православних према свету, да се не би мешало са Католичанством (због безгрешности папе, инквизиције, индулгенције итд).

3a) Исправност делања у свакој религији је потпуно иста - бити налик на Бога у кога се верује - добар, љубазан, смирен, мудар, милостив, саосећајан. Дакле, нема сумње да добар муслиман или добар хиндус чини оно што је по Божијој вољи, докле год се држи Бога. Тек када почне да се маше неким идеологијама или племенских правилима (освета, сексуални табуи, убиства) која су касније придодата од стране друштва, а противна религији, долази до великог зла. Пример је рецимо муџахедински покрет који се уопште не помиње у Курану као такав, већ је он накнадно уграђен у тумачење Курана као последица злоупотребе Ибан Сабаха и његових хашишина (од дроге хашиш, по којој су добили име, а које је касније интернационализовано као асисини).

3b) Могуће је да има и оваквих тумачења. Богови старе Грчке су били баш многобројни, а ни код Индуса нису мањкали. Оно што је чињеница јесте податак да већина религија ипак има једно врховно божанство, а свако то тумачи на свој начин. Проблем настаје када људи следе крволочне богове. У томе је победа Христа јер је то први Бог у људској цивилизацији који у човеку тражи оно најбоље, а одбацује оно најгоре.

3c) Ако полазимо од верског става, онда је то зато што су тек у том периоду стекли оправдани услови за интервенцију, јер је Потоп већ био једна интервенција. Дакле, Бог је дошао да проба још једном да опомене људе да чине оно што је у супротности са њиховом неисквареном и светом природом (природом пре греха, односно пада).
Душе људи који су умрли пре Христовог доласка су биле све у паклу. Јер пакао је стање душе која се одвојила од Бога и своје свете природе. Пакао није место са котловима већ стање душе која је уништена грехом. У речнику теологије, пакао није постојао све греха, јер је грех тај који ствара пакао. Да би то било јасније, можемо узети порођење човека који не зна шта је пакао наркоманије. Тек када почне да се дрогира и у томе оде прилично далеко, тек тада ће искусити пакао наркоманије. Али пакао наркоманије није место са црним зидовима, лисицама на рукама или мучитељима у облику пандура са пендрецима, већ је то стање душе која се мучи и пати под јармом греха који је човек учинио себи.

4) Да, атеисти су потпуно у праву када је реч о остацима паганизма код наших људи. То је оно што мало атеиста може да схвати на исправан начин - религија одбацује сујеверје, али људи, односно народ су просто некада јачи од свих религијских догми и они терају како је њима по вољи а не како свештеник или црква кажу. Има гомила таквих примера где свако ко уђе у цркву себе назива верником, а по делима је антиверник и богоборац. У том смислу има много атеиста којима би такви ``верници`` могли да позавиде на понашању.

Драги Мелод said...

5) Свако добија оно што је себи припремио. Крстача од 30 метара не гарантује никакав улазак у рај. То је бесмислено мислити, а још мање чинити. Но, као што рекох, свако себе може да назове верником, али га та изјава не чини верником.
Рај је у нама, али се бојимо да умремо јер смо само људи. Ми нисмо лишени страха или наде зато што смо хришћани. Такође нисмо ни савршени ни безгрешни зато што смо хришћани. Наше мане и слабости су подједнако људске као и код свих других људи. Само, наши мотиви и снаге су за разлику од осталих људи усмерене ка Христу и тиме имамо више простора за духовно усавршавање. Има наравно и оних хришћана који тврде да се не боје смрти, али таквих правих је заиста мало.

5a) Наравно да смета и то отвара озбиљно питање на које нема конкретних одговора - како ћемо у рају живети са знањем да се неко нама близак налази у пакленом стању? Па, овако лаички, мени се чини исто као и сада - свима нам је жао што неки нама драги људи пате због лошег душевног или економског стања, али ми ту не можемо много да учинимо, па се на крају помиримо са том чињеницом.

5b) То је изнад нашег размишљања,јер тренутно не можемо да замислимо ни живот без ових мука које имамо, а како би замислили живот без било каквих мука и проблема? Лично, мислим да ћемо живети савршено пријатно. Проблем је да схватимо трајање вечности, јер је то нама непојмиво - вечност није бескрајно трајање времена, него безвремено стање душе. Дакле, оно не пролази и не долази, него просто постоји. Као и живот. То је чудо и ми то не можемо схватити. Али, ако верујемо да је царство небеско у нама и да уживамо у томе да смо радосни, да волимо и да се осећамо пријатно, онда нема сумње да је рај управо то стања вечног блаженства.

6) Идеално возило православног свештеника би требало да има 5 врата, 5 брзина, да буде произведено у Крагујевцу, да се тиме упосле наши људи, а не немачка индустрија. Скромно у сваком случају. Бог нигде не жури, па ни свештеницима не треба возило које лети 200 на сат.

7) Наше мишљење је да је важна вера а не датум у календару. Па и пре пар векова смо славили празнике под другим данима. То нас није чинило ништа мање људима. Богу значи чисто срце и усрдна молитва, добра дела и ведро чело, а не баш 8. јануар. Православна Црква је већ усвојила Православни календар тачнији од овог застарелог и нетачног католичког, тако да је остало сам да се исти спроведе и да се исти уведе католицима и целом осталом свету, јер је Милутин Миланковић за потребе Цркве али и целог света направио најтачнији календар. Наравно, ми не очекујемо разум од Католичке цркве или атеиста да исти прихвате, мада би то било једино исправно са астрономске тачке гледишта.

8) Сваки догађај који подстиче људе да буду добри и милостиви, да се исправљају и поправљају је Божије чудо. Сврха чуда је управо у томе, а не да људи стоје цео дан пред статуом Буде или неком иконом и моле се - то раде монаси. Обични верници имају сасвим другачије животне путеве. За Православце ће икона бити доказ њиховог чуда, а за будисте њихова статута. Поштујући туђе ми поштујемо и своје.

Да би се исправно схватила религија потребно је много напора да се разумеју сви фактори који утичу на наше размишљање о истој. Према томе, ова питања су сасвим добро постављена јер преиспитују наш однос према свету и наше понашање, били ми верници или атеисти. На крају крајева, коју год страну да представљамо, ако то радимо као људи, без увреда и зле намере, сигурно нећемо погрешити.