A-ads

Wednesday, February 17, 2010

Opšte karakteristike sekti

U listu Pravoslavlje, broj 1027-1028 objavljen je tekst pod naslovom "Opšte karakteristike sekti" u kome su izdvojene zajedničke karakteristike "destruktivnih religioznih organizacija". Znao sam da su svi vernici, a posebno sveštenici u određenoj meri licimerni, ali ovo je prevazišlo sva moja očekivanja.

[1] Претензије на „харизматичко“ вођство (од речи „харизма“, која означава надахнуће са небеса) а што захтева беспоговорну сагласност са вођом;
Kod katolika je papa nepogrešiv, kod nas je patrijarh "prvi među jednakima", ali nešto nisam primetio u praksi da se patrijarsima nešto mnogo prigovara. U svakom slučaju odluke sinoda su "zakon" i svi vernici bi trebalo da ih poštuju.

[2] Претензије на истину и потпуна нетрпељивост или, у крајњој мери, немаран однос према традиционалним религијама и национално-духовним вредностима (припадницима „Белог братства“ се, на пример, сугерише да они немају отаџбину).
Sve crkve su oduvek pretendovale na istinu, crkve uvek sve znaju. Iz istorije znamo kakav je bio odnos hrišćanskih misionara prema staroj slovenskoj religiji, a mnogo puta smo mogli da čujemo kakvo mišljenje o drugim religijama imaju poglavari SPC.

[3] Спољашња привлачност (сви култови и секте тврде да имају само добре циљеве);
SPC tvrdi isto.

[4] Езотеричност (скривање истинских циљева и последица секташке делатности као и строго изоловање чланова од спољашњих информација);
Svako zna da SPC zarađuje ogromne pare, ali ni jedan sveštenik neće to javno da prizna. Ne postoji baš stroga izolacija od spoljašnjih informacija, ali mnogi sveštenici negiraju neka naučna otkrića kao što su recimo evolucija i neke vakcine.

[5] Смишљено изопачење светих текстова са циљем да се прилагоде споственим „догмама“;
Ima preko 30 000 verzija hrišćanstva, svako tumači svete tekstove na svoj način, SPC nije nikakav izuzetak. Pravoslavlje navodno predstavlja čisto i neiskvareno učenje Hrista, ali ako samo razmotrite stvari kao što je paganski običaj spaljivanja badnjaka, ili proslava rođenja Hrista na dan paganskog praznika Sol Invictus, jasno je da to nije tačno.

[6] Примена техника контроле свести да би се код чланова створио „менталитет култа“ који се своди на следеће: формирање убеђења да циљ оправдава средство и да је сваки поступак оправдан, уколико погодује циљевима групе; Формира се тоталитарни поглед на свет („ми“ и „они“, „култ је добар, а свет изван култа је зао“ и сл); то доводи до превласти групних идеја над индивидуалним и до одобравања (оправдавања) аморалног понашања, уз усађивање убеђења да је групна воља изнад индивидуалне;
Nacionalistički pokreti kao što su "Obraz" se savršeno uklapaju u ovaj opis, a SPC nema ništa protiv njih, u stvari, crkva je u velikoj meri doprinela formiranju nacionalizma kod nas. Veliki broj Srba danas misli da smo "mi" mnogo bolji od ostatka sveta, a da su "oni" (Albanci, Hrvati) nekakvo zlo.

[7] Ствара се отворена или прикривена зависност (психолошка, физичка или финансијска) члана од секте;
Moja ujna svake nedelje mora da ide u crkvu, a crkva ne čini ništa da bi izlečila tu njenu zavisnost. SPC itekako stvara zavisnost kod vernika jer bez te zavisnosti ne bi bilo ni zarade. Od vernika se traži da idu u crkvu na praznike, da zovu popa na slavu, da kupuju kalendare samo od crkve...

[8] Подржава се менталитет „елитизма“;
Pred bogom su svi jednaki, čak i u pravoslavlju, mada je u praksi situacija uvek drugačija (i u pravoslavlju i u sektama).

[9] Инсистира се на обавези да припадници привуку у секту и друге, нове чланове;
SPC sada ne insistira toliko na tome, ali je poznato da su Sloveni pokrštavani čak i na silu. Sekte su uglavnom male, i moraju ovako da se ponašaju da bi prikupile više mušterija, SPC bi to isto radila da ima manji broj vernika.

[10] Користољубивост и политички интерес секташке „елите“, која тежи да има своје агенте у свим структурама власти, уз активне покушаје да продру чак и у највише државне структуре;
Da li ovo uopšte treba da komentarišem. Nijedan političar u Srbiji više ne može da spava mirno ako se bar jednom nedeljno ne slika zajedno sa nekim sveštenikom. Ministri traže blagoslove od vladika, crkva se aktivno meša u politiku, sudije presuđuju u korist popova, sinod SPC troši više od pola miliona dolara na lobiranje u SAD...

[11] Коришћење посебног речника који има искључиво значење за чланове и који је неразумљив за непосвећене. Вође култова врло добро знају да онај, ко контролише човеков језик, контролише и његове мисли (на тесну повезаност између манипулације језиком и контроле мишљења указао је још Џ. Орвел у роману 1984).
Da li neko razume verglanje popa?


Dalje se navode primeri psihološkog uticaja.

Обасипање љубављу - главни метод утицаја, који практикује већина секти. То је поступак који су још давно обрадиле специјалне службе, а који има двоструки циљ:
Da li vam ovo liči na propovedanje o Hristovoj, tj. božjoj ljubavi i sličnim stvarima koje su jako prisutne u učenjima SPC?

Технике високе сугестивности допуштају да се нове идеје пренесу у виду проповеди или током молитве, када је непрестаним монотоним радњама мозак погружен у транс и није способан за критичку процену добијених директива. Исто тако, људима се усађује комплекс кривице пред Богом, пред вођом и пред „сабраћом“ из групе. Човек и не примећује колико се у тим приликама исповеда и колико говори о себи
Ovo baš lepo opisuje slušanje monotonih i nerazumljivih molitvi u crkvi uz povremeno razgibavanje ruke i izgovaranje "gospođi pomiluj", pardon, "gospodi pomiluj" (koji padež ovo beše). Sve ovo pojedinac u crkvi obavlja kao deo stada koje radi to isto. Kompleks krivice nije baš izražen u pravoslavlju, ali je kod katolika jako prisutan.

Метода компензације. У сектама су обично забрањени физички односи и сентименталне везе, тако да се код човека временом увећава либидо; овај недостатак полне љубави компензује се љубављу према „браћи“ и „сестрама“ из секте, према „учитељу“ или „вођи“, али и грљењем приликом сусрета и растанака и целивањем лица истог пола.
I SPC ima prilično nezdrave stavove o seksu.

Гладовање представља један од метода који мењају структуру личности. Човек физички слаби, после чега више није способан да брани своја убеђења и постаје пријемчивији. Вође секти често присиљавају своје присталице да гладују, правдајући то неопходношћу „поста“.
U pravoslavlju post nije previše ekstreman, ali i dalje predstavlja izgladnjivanje koje radi baš ovo što piše u tekstu.

Проповеди. То су професионално организовани, сврсисходни утицаји, разрађени на основу синтезе педагошких метода, психотехника, маркетиншких метода, сугестивних поступака, итд. Људи се најпре застрашују причама о несрећама које ће их неминовно задесити уколико не постану чланови секте или, ако су већ њени чланови, уколико не буду испуњавали све њене законе.
Božje kazne, teške bolesti, pakao... sve to je prisutno i u pravoslavju.


Jedina razlika između Srpske Pravoslavne crkve i sekti je u veličini i moći, a jedini razlog borbe SPC protiv sekti je materijalni, tj. obračun sa konkurencijom.

3 comments:

Max said...

Jesi li ti na drogama,ili alkoholu?....

Anđelka Vekić said...

Na nekim drogama jeste samo pitanje sta koristi.... Pazi molim te koja objasnjenja

Anonymous said...

Zašto vi ko god da ste Anđelka (baba) i Max (klinac, možda i Anđelkin unuk) povezujete drogu s ovime i alkohol s drogom, tri zasebna svemira.. Ajde čitat knjige i ne bit tako primitivni! Ne pisati tek tolko da se nešto napiše ...