A-ads

Wednesday, February 10, 2010

Važnost nesloge, dvosmislenosti, neodređenosti i misticizma

Srpska pravoslavna crkva i ostale pravoslavne crkve su ujedinjene oko nekih (glavnih) stvari, ali ne postoje dva sveštenika ili teologa koja imaju potpuno identične stavove o svakoj sitnici. Većina naših sveštenika podržava teoriju evolucije u nekoj meri, ali opet ima onih koji je negiraju. Većina nema ništa protiv kondoma, ali ima i onih koji bi ih zabranili. Većina sveštenika je protiv rata, ali ima i onih koji hoće da ratuju... Crkva naravno ne može da potpuno kontroliše slobodnu volju sveštenika, tako da konsenzus ne može da se postigne, ali ovo neslaganje je jako povoljno po SPC.
Ja SPC vidim kao preduzeće čiji je glavni cilj profit i dominacija na tržištu. Da bi SPC ovo postigla ona logično mora da ima što više mušterija, tj. vernika. Nesloga, tj. postojanje različitih stavova su jako važni za očuvanje moći i zadržavanje starih vernika odn. prikupljanje novih. SPC okuplja i kreacioniste i evolucioniste jer i jedni i drugi mogu da nađu bar jednog sveštenika koji govori ono što se njima sviđa. Među vernicima ima i pacifista i i onih koji su spremni zubima da kolju jer i jedni i drugi mogu od sveštenika da čuju ono što hoće da čuju. Tako su svi vernici srećni i zadovoljni, a popovi broje pare i prelistavaju auto kataloge u potrazi za novim kolima.

Kada bi crkva počela da jednoglasno određuje svoje stavove po pitanju svake sitnice došla bi u sukob sa velikim brojem vernika koji bi morali da promene ili svoje stavove ili crkvu. Ovo bi verovatno dovelo i do neke nove podele u samoj crkvi.

Biblija je tako pisana da može da se tumači na bezbroj načina i ovo je verovatno glavni razlog podele u hrišćanstvu. Na prvi pogled za vernike i crkvu bi bilo mnogo bolje da su svete knjige precizne i nedvosmislene poput današnjih zakona, ali, posle malo razmišljanja ubeđen sam da nije tako. Velike religije su se održale baš zahvaljujući svojoj dvosmislenosti. Neodređenost i dvosmislenost su jako važne jer svaki vernik može da tumači Bibliju na svoj način. Protivnik robovlasništva će reći da delovi biblije koji govore o robovima imaju neko preneseno značenje, robovlasnik će ih protumačiti bukvalno. Kada se neka tvrdnja Biblije dokaže kao netačna (recimo stvaranje sveta pre 6000 godina) onda taj deo lako može da se pretvori iz apsolutne istine u figurativni govor.
Može jedino da se diskutuje od tome da li je pisac bio odličan poznavalac ljudske psihe i marketinga, ili je biblija proizvod evolucije i prirodne selekcije religija. Ja mislim da je ovo drugo u pitanju. Svete knjige / religije koje su previše strogo definisane ne mogu da se dopadnu svim vernicima, i mogu lako da se dokažu kao netačne. Dobar primer je recimo religija starih Grka - njihovi bogovi su živeli na planini koja je tada bila nepristupačna. Danas imamo helikoptere, avione, satelite... i znamo da tamo nema nikakvih bogova. Hrišćanski bog je tu negde, ali niko ne zna tačno gde i on ostaje neuhvatljiv.

Za razliku od nekih starijih religija gde su bogovi detaljno opisivani, hrišćanski bog je totalno konfuzan. On se sastoji iz tri dela, a ipak je celina, zove se isti kao njegov sin, a njegov sin je u stvari on sam. Većina ljudi boga zamišlja kao velikog bradatog čiku u dugoj beloj haljini, ali ako bi terali ljude da ga detaljno opišu oni se nikada ne bi složili oko detalja. Ovo je jako bitan element marketinga jer svako može da zamisli boga onako kako hoće. Ratnik će zamisliti boga koji od njega zahteva da ubija, a narkoman će zamisliti boga koji voli travu.

Misticizam, tj. nemogućnost potpunog razumevanja boga je druga bitna stavka. Ako je bog toliko moćan i komplikovan da ja ne mogu da ga shvatim onda on mora da bude nešto stvarno veliko. Takav bog nema rok trajanja jer će uvek biti moćniji od najmoćnijeg oružja koje ljudi poseduju u tom vremenskom trenutku i uvek će raditi ono što nauka do tada nije uspela da objasni. S druge strane bogovi koji su detaljno opisani, kao recimo starogički, vremenom, tj. razvojem nauke i ljudske svesti postaju smešni, koliko god da su bili moćni u vreme svog nastanka.


Raj i pakao. Hrišćanstvo ima donekle detaljne opise pakla, ali o raju se vrlo malo zna. Tipičan vernik zna da je raj nešto dobro i želi da ode tamo posle smrti. Misticizam i ovde igra glavnu ulogu. Pošto nigde ne piše kako raj izgleda svako može da ga zamisli po svojim željama. Raj, tj. mesto beskrajnog uživanja, je nešto što mora da bude različito za svaku individuu. Za mene bi raj bio recimo život pored trkačke staze i posedovanje nekoliko desetina automobila kojima se rezervoar nikada ne prazni. Miris benzina i spaljene gume i buka motora sigurno ne bi prijali svakome.
Ista stvar je i s paklom. Koliko god se neko trudio da opiše nešto strašno i neprijatno ja ću uvek moći da zamislim nešto što je meni strašnije. S druge strane, moja vizija pakla sigurno ne bi bila tako strašna drugima.


Neodređenost, misticizam i dvosmislenost su noseći stubovi religije i crkve, a imaju i ogroman značaj u politici i u marketingu. Cilj je svuda isti - naterati sledbenike da isključe mozak.

No comments: