A-ads

Thursday, April 29, 2010

Kud plovi ovaj brod

Kaže, Rusi imaju crkve koje plove, mi ćemo se zadovoljiti samo oblikom lađe i blizinom vode, nama, kako se blagoizrazio g. Božić, ne priliči da se talasamo: hoćemo brod na suvom.

Građa će stići iz Rusije, gde se već oštre sikire da poseku odgovarajući broj sibirskih kedrova, shodno planu „Sibirlesa“ o proređivanju i zanavljanju ovog rastinja, crkva će koštati oko četiristo hiljada evra, koje će skupiti pastva, država i dobri ljudi čiji biznis uprkos svetskoj krizi nije propao. Kad vernici i ktitori odreše kesu, to jeste lepo, ali ako država osim placa i tesarske dozvole bude dala i gotovinu, to će biti još lepše.


Već sama pomisao na nešto što niko drugi nema, zar ne veseli srce?! Protojerej stavrofor evo šta veli:
Na Adi se sreću nebo i zemlja, drveće stremi ka nebu, a nebo se spušta na zemlju, ljudi kao reka dolaze, a reka ih inspiriše i odmara. Zbog takvog divnog prirodnog okruženja, u tom prividnom raju na zemlji osmislili smo i mesto boravka slave Božije. Znamo da je brod simbol spasenja jer je crkva Božija lađa koja je doplovila u naše vreme nudeći nam da svako od nas uđe u lađu, odnosno crkvu koja nas nosi u večnost.


SPC je početkom devedesetih baš prigrlila svoju epohu. Iako nam je vera jednobožačka, Sveta se matera silno obradovala ukidanju partijskog jednoumlja, sluge Božije osveštale su sve stranačke odaje, partije su se sve (osim možda SPS-a, koji u XX veku ispade najgrešniji!) ispostavile kao pobožne, tačnije kao pravoslavne, odabrale su svaka sebi krsnu slavu, Đurđevdan je prvi na ATP listi, osveštavanje se prenelo na sportske objekte, Promisao Božija bdije i nad stolovima za rulet, slot-mašine streme ka nebu, nebo se spušta u kockarnicu, novac i kič učinili su svoje, e, u slučaju crkvene lađe kič biće na početku kao Reč u Svetom pismu.


Sekretaru Udruženja književnika g. Miljurku duša je veća od oblaka, članovi UKS, ali i pisci iz međunarodne zajednice koji će nas na jesen pohoditi imaće priliku „da daju svoj doprinos plemenitoj ideji, ali i da udahnu dašak vazduha na Adi i dašak nade koju svaka crkva ima“. Eto. Nema vere bez pisane reči, niti pisca van milosti crkve, crkvena lađa dovešće u neravnopravan položaj crkve zidanice, stanovništvo će želeti da se venčava, krštava, pa i da bude poslednji put opojano u crkvi-brodu, koja predlažem da se zove „Brodospas“, to jeste zaštićeno ime, ali ne u našoj zemlji.

Autor: Ljubomir Živkov
Izvor: Blic

No comments: