A-ads

Tuesday, May 18, 2010

Licimerje Srpske pravoslavne crkve

Od pre nekoliko godina Srpska pravoslavna crkva podiže veliku prašinu oko novih ličnih dokumenata sa čipovima. SPC je zabrinuta za našu privatnost i slobodu. Na prvi pogled borba crkve protiv (elektronskog) totalitarizma je sasvim opravdana. Vlasti skoro svih zemalja sve više prate svoje građane pod izgovorom pretnje od terorizma. Svaki telefonski razgovor i svaka SMS poruka prolaze kroz sisteme za praćenje koji filtriraju ključne reči. Ovo ugrožava privatnost građana, stvaraju se uslovi za zloupotrebu (bilo od strane vlasti, bilo od strane pojedinca), a teroristi moraju da odvoje 5 minuta vremena da instaliraju neki od mnogobrojnih programa za enkripciju podataka (i komunikacije) čime će njihovi podaci biti potpuno zaštićeni. Pored državnih agencija i mnoge privatne kompanije čuvaju veliku količinu ličnih podataka koji često padaju u ruke kriminalaca.
Dakle, borba crkve protiv totalitarizma i za bolju zaštitu privatnosti je pozitivna stvar, ali problem je što gotovo niko ovde ne primećuje bezobrazno licemerje crkve.

Po definiciji totalitarizam je društveni sistem u kome vlasti teže da kontrolišu svaki aspekt života. Religija koju SPC propoveda je oličenje totalitarizma!
Bog ima sigurnosne kamere na svakom ćošku, one nemaju mrtve uglove i vide kroz zidove. Božji mikrofoni za prisluškivanje mogu da čuju svaku reč, bez obzira na okolnu buku. Božji uređaji za prećenje imaju neograničen domet i mikroskopsku preciznost. I na kraju, bog može i da čita misli. Ovakav bog je gori čak i od Velikog Brata iz Orvelove "1984-te" jer tamo čovek posle dugog mučenja može bar da umre. U hrišćanstvu kazna za svaki prekršaj je večno roštiljanje u paklu.
Odnos SPC prema svojim vernicima i svetu takođe predstavlja totalitarizam. Crkva teži da kontroliše svaki aspekt života svojih vernika, od ishrane po do sexa. Crkva propisuje šta i kad sme da se jede, šta i kad sme da se radi, kako žene treba da se oblače... Crkva teži da kontroliše živote svojih vernika od njihovog rođenja pa sve do smrti. Totalitarizam crkve nije ograničen samo na vernike, crkva se direktno ili indirektno meša u živote svih ljudi.
Treći problem je zaštita podataka. U uređenim demokratskim zemljama je propisano ko i kako može da čuva lične podatke građana odn. mušterija. Crkve su i na u zapadu i kod nas van zakona po ovom pitanju. Crkva u svojim knjigama ima spiskove svih ljudi koji su kršteni, iako mnogi od njih (poput autora ovog teksta) ne žele više da budu pripadnici te crkve. Ovde u osnovi postoje dva problema, prvo crkva može sama da zloupotrebi te podatke ili da ih da nekom drugom. Recimo katolička crkva je nacistima dala spisak svojih vernika koji su iz judaizma prešli u hrišćanstvo pre manje od dve (nisam baš siguran za ovu brojku) generacije i time omogućila nacistima da ih pohvataju i odvedu u logore. Drugo, svaka baza podataka, bez obzira da li je ona na papiru ili hard disku, je podložna krađi, tj. neovlašćenom kopiranju.

Postoji jedna molitva koja pominje neke panjeve u oku i licemerje, zaboravih kako ide cela, a čini mi se da su je i popovi zaboravili.

3 comments:

Anonymous said...

A zasto ti lepo tu energiju koju imas ne pretocis u nesto pozitivno i produktivno nege danima samo lupas gluposti?

nighthawk said...

Ovo ti je već treći ovakav komentar, sledeće ću da brišem jer nema smisla ponavljati jedno isto.
Ja svoju energiju trošim onako kako hoću, a mislim da je ovo što radim pozitivno i korisno.

S druge strane ti svoju energiju trošiš na spamovanje komentarima koji nemaju nikakvog smisla, i to baš u tekstu koji govori o licimerju.

Anonymous said...

Kao sto smo vec diskutovali:

http://bezbogova.blogspot.com/2010/03/koliko-popovi-zarade-za-godinu-dana.html